Gradi Se Marsovski Grad u Pustinji Dubaija
Ujedinjeni Arapski Emirati su 2017. godine najavili svoju ambiciju da kolonizuju Mars u narednih 100 godina. Arhitekte su napravile korak napred u ovoj šemi stvari, a sada je Dubai spreman za arhitektonski projekat drugog sveta. Arhitekte planiraju da naprave marsovski grad u pustinji izvan Dubaija.
Mars Sajens Siti je prvobitno bio namenjen pokrivanju 176.000 kvadratnih metara pustinje — veličine više od 30 fudbalskih terena — i koštao je oko 135 miliona dolara.
Zamišljen kao prostor za svemirski centar Mohamed Bin Rašid u Dubaiju (MBRSC) za razvoj tehnologije potrebne za kolonizaciju Marsa, arhitekte Bjarke Ingels Group su zamoljene da dizajniraju prototip grada pogodnog za održavanje života na Marsu – a zatim ga prilagode za upotrebu i to u pustinji Emirata.
Naročito je da Mars ima tanku atmosferu i nema globalno magnetno polje. Postoji i problem temperature. Dizajneri grupe će morati da uzmu u obzir ove stvari dok uokviruju model.
U tom cilju, Bjarke Ingels grupa je saopštila da će se grad na Marsu sastojati od biodoma pod pritiskom, svaka pokrivena providnom polietilenskom membranom. Kiseonik, nastao primenom električne energije na podzemni led, ispunio bi svaki biodom.
Ali prema Džonatanu Istvudu, direktoru svemirske laboratorije na Imperijal koledžu u Londonu, koji nije povezan sa projektom u Dubaiju, izazovi života na Marsu sežu daleko od tehničkih stvari.
„Mislim da najveći izazov u smislu trajnog prisustva na Marsu nije inženjerski [ili naučni] izazov, već ljudski [i] lični“, objasnio je Istvud.
„Dakle, ovde nije samo stvar da odgovorite na pitanje kako preživljavati, već kako napredovati?“
Da se vratimo na sam dizajn ovog futurističkog grada, kako bi se populacija na Marsu povećavala, biodome bi se spajale kako bi formirale sela i na kraju formirale gradove u obliku prstenova, ili „torusa“.
Grad bi se napajao i grejao solarnom energijom, a tanka atmosfera bi zapravo mogla pomoći kupolama da održe temperaturu.
Mars Sajens Siti je samo jedan deo ambicioznog svemirskog programa koji vodi svemirski centar Mohamed Bin Rašid iz Dubaija. Prošle godine je poslala svog prvog astronauta u svemir; ovog leta će lansirati sondu na Mars, a u novembru će preduzeti svoju prvu analognu misiju.
Zgrade bi bile 3D štampane ispod kupola, koristeći Marsovsko tlo, a sobe bi se protezale 20 stopa ispod zemlje, štiteći od štetnog zračenja i meteora.
Nezemaljski dizajn na mestima čak postaje malo razigran. „U budućnosti na Marsu biste imali krovne prozore u svojoj podzemnoj pećini koji bi bili kao akvarijumi, sa ribama koje plivaju okolo“, govore ljudi koji su uključeni u projekat. Vodeni prozori bi zaštitili stanovnike od radijacije, a istovremeno bi omogućili da svetlost uđe u podzemne prostorije.
Da bi postigao svoj cilj kolonizacije za manje od jednog veka, MBRSC (Svemirski Centar Dubaija), priznaje da će entuzijazam za svemirska putovanja morati da se prenese na više generacija. Nada se da će Sajens Siti Mars inspirisati sledeću generaciju da sanja o životu na Crvenoj planeti i da će to biti dovoljno da postane stvarnost.
Izvor: Idiokaratija
